Priča o mojem reumatoidnom artritisu - Moj-artritis Zajednica

Priča o mojem reumatoidnom artritisu

Dragi prijatelji, evo moje priče o mom reumatoidnom artritisu.

Imam 51 godinu, od 1998.g su krenuli prvi simptomi bolesti.1999.g sam pod otocima zglobova rodila drugo dete. Živo, zdravo, sportista :) Lečili su me svim i svačim i potpuno ubili imunitet, tako da sam 2002.godine dobila Hodkginovu bolest (karcinom limfnih žlezda). Prebrodila sam to zlo. Hemoterapija je ublažila, odnosno na 5 godina potpuno uklonila moj artritis.

Da li znate kakva je moja sreća bila kada sam se budila bez bolova i otoka? Kada sam mogla normalno hodati, rukovati se, trčati.... A onda je počelo ponovo i to galopirajuće. Desna šaka je bila potpuno nepokretna, sa ogromnim modrim otokom. Započela sam lečenje na VMA u Beogradu gde sam kao terapiju dobila metotrexat i pronison. Protiv bolova febricet, sada se zove panadol, jer sam u medjuvremenu postala alergična na SVE nesteroidne analgetike. Da, drag moji, jedna autoimuna bolest vuče drugu za sobom. Dobro sam odreagovala na terapiju, medjutim kod mene je počelo dolaziti do netrpeljivosti organizma na metotrexat. Mučnina, strašna glavobolja, proredjivanje kose. Lekari su govorili:"Moraš to piti do kraja života"! U medjuvremenu sam otišla u invalidsku penziju. I šta se dogodilo: lekari na VMA su mi se menjali kao na pokretnoj traci, svaka kontrola je bio neko nov kome sam morala sve iz početka pričati i uvek dobijala isti odgovor:MORA DA SE PIJE. E, NE MORA!!!! Nakon 4 godine, marta prošle godine, prekinula sam da pijem metotrexat da vidim šta će da se dogodi. I još uvek se nije dogodilo ništa. Ja odavno nemam bolove, šaka je ostala deformisana ali je pokretna, tako da sam sada našla hobi u umetnosti pravljenja nakita. MOJA RUKA RADIIIII :)))) Ja vozim bicikl, plivam, kližem, normalno radim sve kućne poslove, doduše malo teže zakopčavam dugmiće na košulji, tj.sporo mi to ide, ali ide. A kad u ruku uzmem moja klešta za nakit-napravim čudo. Svakom komadu se divim ( a dive se i drugi) i gledam kao bebu da sam rodila. 0,5mg pronisona pijem svakodnevno. Ne smeta mi (bar ja to ne osećam)i godinu i po nisam otišla na kontrolu. Ne koristim nikakvu alternativnu medicinu, uživam u svakom sekundu života, pre svega sa mjim sinovima i unukom. To je moja priča, ovo je najkraće što sam mogla da vam ispričam, ima tu još mnooooogo toga. Želim sreću svima i dane bez bola!

Ne snalazim se još uvek ovde, tek sam se upisala, ali snaći ću se. Zato ću ovde postaviti link za video sa youtube koji sam napravila i koji vam možda može dočarati ženu koja se borila i izborila sa svojim bolestima.

Pridružite nam se!

Pronađite srodnu dušu za druženje, razmjenu i podršku.

Pratite nas na

facebook   google plus   twitter

Udjelite Like za podršku